развраћи́ва̄ње
развраћивање
Лема
развраћивање
Извор
том 5, стр. 348, редослед 21
- —
гл. им. од развраћивати и уч. према развратити (се). и уч. према развргнути (се).
развраћи́вати (се), -а̀ћује̄м (се) несврш. разврга́вати (се), -р̀га̄ва̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
развраћи́ва̄ње с гл. им. од развраћивати развраћи́вати (се), -а̀ћује̄м (се) несврш. и уч. према развратити (се). разврга́вати (се), -р̀га̄ва̄м (се) несврш. и уч. према развргнути (се).