Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разву́ћи

сврштом 5, стр. 350

разву́ћи

развући QA: medium

Стална адреса

Лема

развући

Варијанте

ра̀звӯћи

Извор

том 5, стр. 350, редослед 13

  1. 1.

    а истезањем повећати димензије нечега, учинити дужим, ширим, растегнути: ~ опругу, ~ гуму, ~ тесто и сл.

    сл. — слично
    — Глуп осмијех развуче му лице.
    Л-К
    б. претераним, честим истезањем лишити гипкости, учинити нееластичним
    чарапе, ~ блузу.
    Вук Рј.
  2. 2.

    а. пружити целом дужином, раширити, распрострети.

    Она је развукла платно на столу. Торб. б. извлачењем уметнутог, преклопљеног дела продужити, расклопити. — Сто је развучен да би сва деца стала. Макс. в. повлачећи уклонити, размаћи у страну. — Приђе к постељи, развуче завесе и узме ... чедо на руке. Ат.
  3. 3.

    опширно излажући, причајући продужити трајање нечему; протегнути, одужити: ~ 23 Речник српскохрватскога књижевног језика, V увод, ~ преrоворе.

    Епизоде нису за то да се ствар само развуче и да прича постане ... дужа. Нед. Жупник развуче задушнице као тијесто за колаче. Неим.
  4. 4.

    а. вукући, носећи отпремити на разне стране; разнети, распоредити (нпр. ђубре по њиви, товаре сена, жита и сл.). б. разграбити, одвући, упропастити.

    Што заради, развукоше којекакве женетине. Мил. В.
  5. 5.

    а. засвирати из све снаге наглашавајући преливе, извијајући; распалити, грунути.

    Засвираше »Мачванку« ... Развуци! — виче чича-Стеван. Вес. Митраљез је развукао, а људи су падали. Ман. б. снажно ударити, млатнути, лупити. — Милан ... дохвати ... револвер, па њиме онога развуче по глави. Пер. Дјед је ... напипао виле и ... развукао по стрицу Ниџи. Ћоп.
  6. 6.

    (дете) размазити, распустити.

Пододреднице

~ се

1. а. истежући се постати дужи, шири, раширити се, растегнути се. — Засмејао си се слатко, развукле су ти се усне. Нуш. Писару се лице развуче. Рист. б. изгубити гипкост, чврстину и повезаност влакана, истегнути се: развукао се ластиш, развукли се рукави на лакту. 2. а. распрострети се, раширити се. — Облак дима покуља ... а потом се развуче у тамну, непрозирну ... масу. Јак. Мрак се развукао. Пер. б. отегнути се у дужину, извући се. — угачка колона развукла се млитаво по ... путу. Јак. Остали војници развукли су се ... један за другим по пољском путу. Јонке. 3. потрајати дуже време, одужити се, отегнути се. — Недеља се ... развукла. Минд

истежући се постати дужи, шири, раширити се, растегнути се.изгубити гипкост, чврстину и повезаност влакана, истегнути се: развукао се ластиш, развукли се рукави на лакту.распрострети се, раширити се.отегнути се у дужину, извући се.потрајати дуже време, одужити се, отегнути се.
Изворни текст (OCR)
разву́ћи и ра̀звӯћи, -у́че̄м сврш. 1. а. истезањем повећати димензије нечега, учинити дужим, ширим, растегнути: ~ опругу, ~ гуму, ~ тесто и сл. — Глуп осмијех развуче му лице. Л-К. б. претераним, честим истезањем лишити гипкости, учинити нееластичним