разглављи́ва̄ње

разглављивање

разглављивање

том 5, стр. 352, редослед 2

—
гл. им. од разглављивати (се) разглављи́вати (се), -а̀вљује̄м (се) несврш. и уч. према разглавити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

разглављи́ва̄ње с гл. им. од разглављивати (се). разглављи́вати (се), -а̀вљује̄м (се) несврш. и уч. према разглавити (се).