Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разгла́сити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 352

разгла́сити

разгласити

Стална адреса

Лема

разгласити

Извор

том 5, стр. 352, редослед 9

  1. 1.

    (трп. прид. ра̀згла̄шен) сврш. пронети вест, раширити глас; огласити, објавити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Ћеки ђаволани беху разгласили да је учитељ био негде шустер. Глиш.Разгласио начелник опћином да ћ бити одржан говор.
    Гор.
  2. 2.

    учинити да се

  3. 23.

    о некоме или нечему створи одређено мишљење, општа оцена; изнети на рђав глас, озлогласити.

    — Тако ће му се, од уста до уста, разгласити дјела.
    Вел.
    Отрујте му сласт, разгласите га по улицама, рођаке ... све распалите.
    Богд.

Пододреднице

~ се

постати познат, прочути се

постати познат, прочути се
Изворни текст (OCR)
разгла́сити, ра̀згла̄сӣм (трп. прид. ра̀згла̄шен) сврш. 1. пронети вест, раширити глас; огласити, објавити. — Ћеки ђаволани беху разгласили да је учитељ био негде шустер. Глиш.Разгласио начелник опћином да ћ бити одржан говор. Гор. 2. учинити да се 23 о некоме или нечему створи одређено мишљење, општа оцена; изнети на рђав глас, озлогласити. — Тако ће му се, од уста до уста, разгласити дјела. Вел. Отрујте му сласт, разгласите га по улицама, рођаке ... све распалите. Богд.