Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̀згла̄шено̄ст

жтом 5, стр. 352

ра̀згла̄шено̄ст

разглашеност

Лема

разглашеност

Извор

том 5, стр. 352, редослед 16

  1. —

    особина, стање онога што е разглашено, онога који је разглашен; раширено мишљење, оцена.

    — Његови састављачи повелИ сV се ВИШе за оIштом разглашеношћУ, но што су се потрудили да пронађу ... објективније мерило.
    Сур.
Изворни текст (OCR)
ра̀згла̄шено̄ст, -ости ж особина, стање онога што е разглашено, онога који је разглашен; раширено мишљење, оцена. — Његови састављачи повелИ сV се ВИШе за оIштом разглашеношћУ, но што су се потрудили да пронађу ... објективније мерило. Сур.