разглашивати

разглашивати

том 5, стр. 352, редослед 14

—
(се) несврш. и уч. према разгласити (се)
несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

разглашивати (се) несврш. и уч. према разгласити (се).