разгло̀бити

разглобити

Лема

разглобити

Извор

том 5, стр. 353, редослед 4

1.а.
извалити из зглоба, ишчашити.
— Разглоби кољена њему. М-И. б, покренути, размрдати
— Козоноги разглоби укочене руке и
Ног.
Наз.'2.
1.а.
раставити на делове, расклопити; растурити, расути. Вук Рј.
1.б.
рашчланити, изанализирати.
— Тешко је разглобити сељачки живот.
Војн.
Мисо̑ ако разглобимо ту, тек један дио памети је у њој.
Богд.

Пододреднице

~ се

1. а. испасти из зглоба, ишчашити се. — Свим се разглобила кољена њима. М-И. б. расклиматати се, разглавити се. — Је ли то — што си, кроз Сутјеску, од глади разглобљен и разубљен, пронио, V џепу, своју чашицу печена јечма — да њ стигнеш. Зог. 2. покренути се, размрдати се. — Тјелашце је настојало да се измешкољи из кожице и да се разгиба, разглоби у костима. Божић. разглобља́вати (се), -бља̄ва̄м (се) разглобљи́вати (се), -о̀бљује̄м (се) несврш. и уч. према разглобити (се)

испасти из зглоба, ишчашити се.расклиматати се, разглавити се.покренути се, размрдати се.

Изворни текст (OCR)

разгло̀бити, ра̀зглобӣм сврш. 1. а. извалити из зглоба, ишчашити. — Разглоби кољена њему. М-И. б, покренути, размрдати — Козоноги разглоби укочене руке и ног Наз.'2. а. раставити на делове, расклопити; растурити, расути. Вук Рј. б. рашчланити, изанализирати. — Тешко је разглобити сељачки живот. Војн. Мисо̑ ако разглобимо ту, тек један дио памети је у њој. Богд.