Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разго̀рети

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 355

разго̀рети

разгорети

Лема

разгорети

Извор

том 5, стр. 355, редослед 24

  1. —

    ијек. разго̀рјети, сврш подстаћи ватру, пламен, распалити, распламсати.

    ијек. — ијекавски
    — Опет ћемо разгорјети пламен
    устанка. Чол. Ове ... ријечи ... разгорјеше у њему неке запретане жеље.
    Ств. 1948.

Пододреднице

~ се

почети јако горети, распалити се, распламсати се, разбуктати се. — фиг. Разгорјело се у њиховим срцима чувство љубави. Кум. На положају Николине чете разгоре се борба. Ћос. Д

почети јако горети, распалити се, распламсати се, разбуктати се.
Изворни текст (OCR)
разго̀рети, -рӣм, ијек. разго̀рјети, сврш. подстаћи ватру, пламен, распалити, распламсати. — фиг. Опет ћемо разгорјети пламен устанка. Чол. Ове ... ријечи ... разгорјеше у њему неке запретане жеље. Ств. 1948.;