разго́њати
разгоњати
Лема
разгоњати
Извор
том 5, стр. 355, редослед 16
- —
покр разгонити, растеривати.
— Па у Турке коња угоњаше, те разгоња на буљуке
Изворни текст (OCR)
разго́њати, ра̀зго̄ња̄м несврш. покр. разгонити, растеривати. — Па у Турке коња угоњаше, те разгоња на буљуке Турке. НII Вук.