Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разграњи́ва̄ње

стом 5, стр. 357

разграњи́ва̄ње

разграњивање

Лема

разграњивање

Извор

том 5, стр. 357, редослед 5

  1. —

    гл. им. од разграњивати (се) разграњи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према разгранити (се). разгреба́вати (се), -ѐба̄ва̄м (се) несврш. и уч. према разгрепсти (се), разгребати (се). разгрѐбати (се), -бе̄м (се) сврш. в. разгрепсти (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголв. — (после броја) век
    — Сунце ... се бојало да ће се у јаросном ходу преко оштриХ литица разгребати.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
разграњи́ва̄ње с гл. им. од разграњивати (се). разграњи́вати (се), -а̀њује̄м (се) несврш. и уч. према разгранити (се). разгреба́вати (се), -ѐба̄ва̄м (се) несврш. и уч. према разгрепсти (се), разгребати (се). разгрѐбати (се), -бе̄м (се) сврш. в. разгрепсти (се). — фиг. Сунце ... се бојало да ће се у јаросном ходу преко оштриХ литица разгребати. Рад. Д.