Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разгр́нути

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 357

разгр́нути

разгрнути

Лема

разгрнути

Извор

том 5, стр. 357, редослед 19

  1. 1.

    (аор. разгр́нух и ра̀згртох) сврш. растурити по већој површини, унаоколо, оно што је згрнуто, скупљено на гомилу (жар, пепео и сл.), раскрити.

    сл. — слично
    — Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!
    Глиш.
    Човјек ... је ваљано разгрнуо кртичњаке под својим кровом.
    Крл.
  2. 2.

    размаћи, расклопити, разврнути; раширити, прострети.

    — Ја разгрнух њен црни шал.
    Лаз. Л.
    Периља то уради па ће: »Разгрнула сам вјеu!«
    Шим. С.
  3. 3.а.

    уредити, уговорити.

    — Биограчићи нека остану овђе, па ми с њима како разгрнемо.
    Вук
  4. 3.б.

    утврдити, видети.

    — Да разгрнемо тко је јачи.
    Деан. Рј.

Пододреднице

~ се

1. раскопчати, расклопити, заврнути одећу на себи; открити се. 2. а. размаћи се, отворити се; раширити се. — Завјеса нам се успомена ... испред очију разгрнула. Војн. б. разићи се, растурити се. — Облаци се разгрнули. Леск. Ј

раскопчати, расклопити, заврнути одећу на себи; открити се.размаћи се, отворити се; раширити се.разићи се, растурити се.
Изворни текст (OCR)
разгр́нути, ра̀згр̄не̄м (аор. разгр́нух и ра̀згртох) сврш. 1. растурити по већој површини, унаоколо, оно што је згрнуто, скупљено на гомилу (жар, пепео и сл.), раскрити. — Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре! Глиш. Човјек ... је ваљано разгрнуо кртичњаке под својим кровом. Крл. 2. размаћи, расклопити, разврнути; раширити, прострети. — Ја разгрнух њен црни шал. Лаз. Л. Периља то уради па ће: »Разгрнула сам вјеu!« Шим. С. 3. а. уредити, уговорити. — Биограчићи нека остану овђе, па ми с њима како разгрнемо. Вук. б. утврдити, видети. — Да разгрнемо тко је јачи. Деан. Рј.