раздво̀јити

раздвојити

Лема

раздвојити

Извор

том 5, стр. 359, редослед 15

1.а.
разделити, раставити на делове, у групе, поделити, прецепити, предвојити.
— Раздвоји новац, па половину гурну под појас ... а другу полу ... извади.
Сиј.
Батаљон се врло брзо повећао тако да је раздвојен у два батаљона. Дед.
1.в.
Пасуљ је лако чистити ... али ни три мехунице не раздвоји, па остави. Вукић.
1.б.
одвојити на врсте, разврстати; разликовати.
— Не може да раздвоји овај дернек од онога што га је болестан слушао него му се све мијеша.
Андр. И.
2.
оделити, преградити. Р-К Реч.
3.а.
усмерити на разне стране, размаћи.
— Раздвоји руке на које беше клонуо.
Јевт.
3.б.
раставити завађене, развадити.
— Раздвој људе, каже Дабетић.
Лал.
4.
изазвати прекид нечије везе, каквог односа и сл., одвојити, учинити сплеткарењем, завадом и сл. да се нека заједница разбије, раставити, растурити.
сл. — слично
— Остајем ти побратимом док нас мотика раздвоји.
Љуб.
Хири удеса сваки дан раздвоје многу сретну заједницу.
Креш.
5.
(бој) прекинути борбу, рат.
dialectal
покр. — покрајински
— У томе су боја раздвојили, одоше се вртати јунаци.
НП Вук

Фразе

~ с душом умрети, скончати.

Пододреднице

~ се

1. а. поделити се на делове, на групе, подвојити се, упутити се различитим правцима, растати се. — Раздвојте се. Ко Хоће Игњата — десно, а Петра — лево. Вес. Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош. Мат. б. размаћи се, раставити се, одвојити се. — Застор се раздвојио. Торб 2. а. прекинути пријатељство, посвађати се, разићи се. — Зар се наш генерал с Касијем раздвојио? Богд. б. раскинути брачну заједницу, развести се. — Поп-Сима се раздвојио са својом женом. Ранк. 3. покр. породити се, родити. — Прича свако своје јаде, ка̂ родиља која се сретњо раздвоји. Љуб

поделити се на делове, на групе, подвојити се, упутити се различитим правцима, растати се.размаћи се, раставити се, одвојити се.прекинути пријатељство, посвађати се, разићи се.раскинути брачну заједницу, развести се.породити се, родити.

Изворни текст (OCR)

раздво̀јити, раздвојӣм сврш. 1. а. разделити, раставити на делове, у групе, поделити, прецепити, предвојити. — Раздвоји новац, па половину гурну под појас ... а другу полу ... извади. Сиј. Батаљон се врло брзо повећао тако да је раздвојен у два батаљона. Дед. В. Пасуљ је лако чистити ... али ни три мехунице не раздвоји, па остави. Вукић. б. одвојити на врсте, разврстати; разликовати. — Не може да раздвоји овај дернек од онога што га је болестан слушао него му се све мијеша. Андр. И. 2. оделити, преградити. Р-К Реч. 3. а. усмерити на разне стране, размаћи. — Раздвоји руке на које беше клонуо. Јевт. б. раставити завађене, развадити. — Раздвој људе, каже Дабетић. Лал. 4. изазвати прекид нечије везе, каквог односа и сл., одвојити, учинити сплеткарењем, завадом и сл. да се нека заједница разбије, раставити, растурити. — Остајем ти побратимом док нас мотика раздвоји. Љуб. Хири удеса сваки дан раздвоје многу сретну заједницу. Креш. 5. (бој) покр. прекинути борбу, рат. — У томе су боја раздвојили, одоше се вртати јунаци. НП Вук.