раздра̀жљив
раздражљив
Лема
раздражљив
Извор
том 5, стр. 363, редослед 1
- 1.
који се лако раздражује, узнемирава, љути.
— Бијаше већ ... постао некако љутит, раздражљив, груб.
Бивао је све несабранији и раздражљивији.
- 2.
који раздражује, изазива гнев; који делује на чула, нагоне, изазивачки.
— Раздражљива граја ... разлеже се утишаним селом.
С раздражљивим звекетом стављала је шалице.
Сунце У лаганој врелој омаглици ... раздражљив мирис зноја и снаге ... у читаву тијелу ... он.
Изворни текст (OCR)
раздра̀жљив, -а, -о 1. који се лако раздражује, узнемирава, љути. — Бијаше већ ... постао некако љутит, раздражљив, груб. Ћор. Бивао је све несабранији и раздражљивији. Коз. И. 2. који раздражује, изазива гнев; који делује на чула, нагоне, изазивачки. — Раздражљива граја ... разлеже се утишаним селом. Бар. С раздражљивим звекетом стављала је шалице. Торб. Сунце У лаганој врелој омаглици ... раздражљив мирис зноја и снаге ... у читаву тијелу ... он.