раздреши́ва̄ње
раздрешивање
Лема
раздрешивање
Извор
том 5, стр. 363, редослед 11
- —
гл. им. од раздрешивати (Се) ијек.) несврш. и уч. према раздре́шити (се) и раздријѐшити (се).
раздреши́вати (се), -ѐшује̄м (се) (ек. и
Изворни текст (OCR)
раздреши́ва̄ње с гл. им. од раздрешивати (Се). раздреши́вати (се), -ѐшује̄м (се) (ек. и ијек.) несврш. и уч. према раздре́шити (се) и раздријѐшити (се).