разду́вати

раздувати

Лема

раздувати

Извор

том 5, стр. 365, редослед 5

1.а.
= раздVхати а. дувањем растерати, разнети (о ветру).
— Бура ... ће му раздувати све снове.
Шант.
1.б.
фиг. разнети неки глас (обично нетачан или преувеличан).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— НепрИјатељ је раздувао да смо уништени.
Дед. В.
2.
распирити, распламтети (ватру).
— lачупа коље ... набаца на огњиште, раздува га.
Ћос. Д.

Пододреднице

~ се

= раздухати се почети јако дувати (о ветру)

Изворни текст (OCR)

разду́вати, ра̀здӯва̄м сврш. = раздVхати 1. а. дувањем растерати, разнети (о ветру). — фиг. Бура ... ће му раздувати све снове. Шант. б. фиг. разнети неки глас (обично нетачан или преувеличан). — НепрИјатељ је раздувао да смо уништени. Дед. В. 2. распирити, распламтети (ватру). — lачупа коље ... набаца на огњиште, раздува га. Ћос. Д.