разѝграти
разиграти
Лема
разиграти
Извор
том 5, стр. 366, редослед 1
- 1.
учинити да неко почне играти, подстаћи на игру.
— Вјетре ... разиграј лисје у јутарњој роси.
- 2.а.
покренути на живљи рад, убрзати ритам нечега.
— То разигра ... и онако бујну машту Маријину.
Мома ... ми ... са осмехом очи згледа и разигра срце живље.
- 2.б.
изазвати нечију живост, ведрину, испунити радошћу.
— Што сте невесели?
— силом шали се Лазо, с очитом жељом да их разигра.
Р̏азговор ... о том предмету разиграо је њезину душV.
Фразе
~ коња подстаћи коња да поиграва; потерати коња у трк.
Пододреднице
1. почети весело, живо играти, сав се предати игри; ударити у поигравање, поскакивање. — Јесте л се уморили? — Тек се разиграли, деда, — одговори неко. Ад. фиг. Звијезде су се живо разиграле, сваког часа пала би по која. Мих. 2. ударити у поигравање, поскакивање; раздрагати се, развеселити се. — А ово пусто срце разигра се ка̂ ждребе. Вес. Наскоро се цијело друштванце разиграло. Киш. фиг. Моја се машта разиграла. Шимун
Изворни текст (OCR)
разѝграти, ра̀зигра̄м сврш. 1. учинити да неко почне играти, подстаћи на игру. — фиг. Вјетре ... разиграј лисје у јутарњој роси. Фран. 2. а. покренути на живљи рад, убрзати ритам нечега. — То разигра ... и онако бујну машту Маријину. Том. Мома ... ми ... са осмехом очи згледа и разигра срце живље. Митр. б. изазвати нечију живост, ведрину, испунити радошћу. — Што сте невесели? — силом шали се Лазо, с очитом жељом да их разигра. Ћип. Р̏азговор ... о том предмету разиграо је њезину душV. Том.