Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̏зина

жтом 5, стр. 366

ра̏зина

разина

Лема

разина

Извор

том 5, стр. 366, редослед 13

  1. 1.а.

    вертикално одстојање нечега од земље или какве друге хоризонталне површине, висина, ниво; размак, одстојање уопште.

    — Даска положница мора бити ... у разини терена.
    Кугл.
  2. 1.б.

    степен, ступањ развијености (културне, економске и сл.).

    сл. — слично
    — Културна је разина ... била врло различита.
    Барац
    Подигао је живот на ... човека достојну разину.
    Дав.
  3. 2.

    површина (мора, воде); граница, површина уопште.

    — lаробродић ... реже глатку разину морску.
    Драж.
    За време тишине запажају се испод разине мора контуре извесних грађевина. Пол. 1959. Испод разине свијести много доживљујемо.
    Баз.
Изворни текст (OCR)
ра̏зина ж 1. а. вертикално одстојање нечега од земље или какве друге хоризонталне површине, висина, ниво; размак, одстојање уопште. — Даска положница мора бити ... у разини терена. Кугл. б. степен, ступањ развијености (културне, економске и сл.). — Културна је разина ... била врло различита. Барац. Подигао је живот на ... човека достојну разину. Дав. 2. површина (мора, воде); граница, површина уопште. — lаробродић ... реже глатку разину морску. Драж. За време тишине запажају се испод разине мора контуре извесних грађевина. Пол. 1959. Испод разине свијести много доживљујемо. Баз.