Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̏зити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 366

ра̏зити

разити QA: medium

Лема

разити

Извор

том 5, стр. 366, редослед 18

  1. 2.

    -ӣм несврш. распростирати, ширити, развијати.

    несврш. — несвршени глагол
    — Не расти ми, боре, у висине, него рази гране у ширине. НПХ рази́ћи се и ра̀зӣћи се, ра̀зӣђе̄м се сврш. 1. а. отићи на разне стране (о већем броју лица).
    — После вечере разиђе се народ.
    Вес.
    Одмах се разиђемо за својим послом.
    Пав.
    б. раширити се, распрострети се (о каквој вести, о каквом гласу и сл.).
    — Глас се по граду разиђе брзо.
    М-И
    Приче о њему разиђоше се по цијелој Боци.
    Мат.
    в. постепено се расплинути, изгубити, ишчезнути (о диму, мирису и сл.).
    — Пери се сад разиђе тама испред очију.
    Ранк.
    Вјеровао је, особито док се још није разишао пушчани дим на бојном пољу, да су Французи побијеђени.
    Крањч. Стј
    2. а. не сложити се у мишљењу, оцени; доћи у сукоб, завадити се.
    — Противу њега су били ... конзервативци, скојима се разишао на питању своје женидбе.
    Јов. С.
    Ријеч по ријеч, и ми се разиђосмо.
    Вел.
    б. прекинути узајамне односе, раздвојити се, растати се; прекинути брачну заједницу, развести се.
    — Једна другој зло чине
    — и опет се разићи не могу.
    Берт.
    Павле ... се разишао са женом.
    Сек.
  2. 3.

    престати са радом, растурити се, распустити се (о организацији, удружењу и сл.).

    — Жао нам је што ... се друштво гимназијске омладине ... разишло.
    М 1867
Изворни текст (OCR)
ра̏зити2, -ӣм несврш. распростирати, ширити, развијати. — Не расти ми, боре, у висине, него рази гране у ширине. НПХ. рази́ћи се и ра̀зӣћи се, ра̀зӣђе̄м се сврш. 1. а. отићи на разне стране (о већем броју лица). — После вечере разиђе се народ. Вес. Одмах се разиђемо за својим послом. Пав. б. раширити се, распрострети се (о каквој вести, о каквом гласу и сл.). — Глас се по граду разиђе брзо. М-И. Приче о њему разиђоше се по цијелој Боци. Мат. в. постепено се расплинути, изгубити, ишчезнути (о диму, мирису и сл.). — Пери се сад разиђе тама испред очију. Ранк. Вјеровао је, особито док се још није разишао пушчани дим на бојном пољу, да су Французи побијеђени. Крањч. Стј. 2. а. не сложити се у мишљењу, оцени; доћи у сукоб, завадити се. — Противу њега су били ... конзервативци, скојима се разишао на питању своје женидбе. Јов. С. Ријеч по ријеч, и ми се разиђосмо. Вел. б. прекинути узајамне односе, раздвојити се, растати се; прекинути брачну заједницу, развести се. — Једна другој зло чине — и опет се разићи не могу. Берт. Павле ... се разишао са женом. Сек. 3. престати са радом, растурити се, распустити се (о организацији, удружењу и сл.). — Жао нам је што ... се друштво гимназијске омладине ... разишло. М 1867.