Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разлу́чити

сврштом 5, стр. 373

разлу́чити

разлучити

Лема

разлучити

Извор

том 5, стр. 373, редослед 8

  1. а.

    раставити, разделити, раздвојити.

    — ИзмеђV оца и мајке била је свађа, која их је разлучила.
    Крањч. Стј
    Чобани разлучише овце.
    Коч.
  2. б.

    одвојити, издвојити.

    — Од ових треба разлучити опет оне кајкавске Хрвате што ... станују по југу.
    Јаг.
    Одатле разлучи затражени износ и предаде га Саму.
    Креш.

Пододреднице

~ се

разделити се, раздвојити се. — Разлучи се земља на племена. Њег

разделити се, раздвојити се.
Изворни текст (OCR)
разлу́чити, ра̀злӯчӣм сврш. а. раставити, разделити, раздвојити. — ИзмеђV оца и мајке била је свађа, која их је разлучила. Крањч. Стј. Чобани разлучише овце. Коч. б. одвојити, издвојити. — Од ових треба разлучити опет оне кајкавске Хрвате што ... станују по југу. Јаг. Одатле разлучи затражени износ и предаде га Саму. Креш.