разма́хнути

размахнути

Лема

размахнути

Извор

том 5, стр. 375, редослед 5

1.
а начинити замах, замахнути.
— Нису могли овога љета да размахну косом.
Чол.
Размахнуо Омер на њ шаком.
Нам.
б. јако, снажно, са замахом лупити, ударити, распалити.
— Размахну песницом што може јаче трговца по лицу.
Јак.
Умећемо и ми размахнути по нечијој глави.
Бар.
2.
покренути, раширити у замаху.
— Једног дана опет ће постојати моја земља], већ је размахнула крила.
Макс.
Узе ћилимче ... И размахну га на врљике.
Вукић.

Пододреднице

~ се

1. а. замахнути жестоко, свом снагом. — Размахне се] ... и ... баци се изван себе на Qстаnа. Крањч. Стј. б. прионутисвомснагом, усрдно. —Кад се размахнем па почнем радити, шта ће онда рећи? Вес. 2. развити се, узети маха, планути. — Размахну се стари живот. Моск. Устанак се размахнуо и у другим крајевима. Пиј

замахнути жестоко, свом снагом.прионутисвомснагом, усрдно. —Кад се размахнем па почнем радити, шта ће онда рећи? Вес.развити се, узети маха, планути.

Изворни текст (OCR)

разма́хнути, ра̀зма̄хне̄м сврш. 1. а. начинити замах, замахнути. — Нису могли овога љета да размахну косом. Чол. Размахнуо Омер на њ шаком. Нам. б. јако, снажно, са замахом лупити, ударити, распалити. — Размахну песницом што може јаче трговца по лицу. Јак. Умећемо и ми размахнути по нечијој глави. Бар. 2. покренути, раширити у замаху. — Једног дана опет ће постојати моја земља], већ је размахнула крила. Макс. Узе ћилимче ... И размахну га на врљике. Вукић.