ра̏змена и ра̑змена

размена и размена, размјена и размјена QA: medium

Лема

размена и размена

Варијанте

размјена и размјена, ра̏змјена и ра̂змјена

Извор

том 5, стр. 375, редослед 17

1.
давање једне ствари у замену за другу, замена; замењивање производа рада непосредно или посредством новца између појединаца или заједница.
— Прибор за лов добили су у размену за крзна.
Петр. М.
Остајало је сувишних непотрошени2 производа, који су постали предмети за раЗМјену. Ант.
2.а.
узајамно, реципрочно слање, упућивање кога или чега, обраћање неком и добијање одговарајућег одговора: ~ стручњака, ~ амбасадора, ~ писама, ~ нота, ~ поздравни2 говора.
— Веза се углавном обавља ... путем међународне размене студената. Пол. 1957.
2.б.
излагање, предочавање нечега од стране оба учесника (или више њих) у разговорима, сусретима: ~ мишљења, ~ гледишхта, ~ искустава.

Фразе

~ материја, твари физиол. разлагање материја у организму све до коначног производа, метаболизам. разме́нити, ра̀зме̄нӣм, ијек. размијѐнити, сврш. 1. извршити размену (1), заменити, трампити једну ствар за другу. — Десет товара зоби ... размени за пшеницу. Вес. Могла би ... да са њом размениш ствари које си синоћ добила. Макс. 2. а. послати, упутити кога или што, обратити се коме уз једнак поступа̀к друге стране: ~ амбасадоре, ~ писма, ~ честитке, ~ здравице. б. изложити што, објаснити свој став и саслушати такво излагање других учесника у разговору: ~ мисли, ~ искуства. 3. променити, уситнити новац. — Разменићете дукат па ћете ми вратити. Срем. 4. побркати, помешати што с нечим другим, заменити.
Р-К Реч.

~ трећу (четврту итд.) банку шаљ. ући у трећу (четврту итд.) деценију ивота.

Пододреднице

~ се

уз. повр. извршити с ким размену чега, трампити се; променити с ким места, улоге, заменити се. — Размишља како би било да се размени с њом: да узме он ужину, а њој да торбу са ексерима. Макс. Не би2 се разменио са њим. Р-К Реч

уз. повр. извршити с ким размену чега, трампити се; променити с ким места, улоге, заменити се.

Изворни текст (OCR)

ра̏змена и ра̑змена, ијек. ра̏змјена и ра̂змјена, ж 1. давање једне ствари у замену за другу, замена; замењивање производа рада непосредно или посредством новца између појединаца или заједница. — Прибор за лов  добили су у размену за крзна. Петр. М. Остајало је сувишних непотрошени2 производа, који су постали предмети за раЗМјену. Ант. 1. 2. а. узајамно, реципрочно слање, упућивање кога или чега, обраћање неком и добијање одговарајућег одговора: ~ стручњака, ~ амбасадора, ~ писама, ~ нота, ~ поздравни2 говора. — Веза се углавном обавља ... путем међународне размене студената. Пол. 1957. б. излагање, предочавање нечега од стране оба учесника (или више њих) у разговорима, сусретима: ~ мишљења, ~ гледишхта, ~ искустава.