разми́нути

разминути

Стална адреса

Лема

разминути

Извор

том 5, стр. 378, редослед 25

—
проћи поред кога или чега, мимоићи.
dialectal
покр. — покрајински
— Ако му кућу разминеш и од трошка га штедиш, увриједио си га.
Миљ.
Задржа коња да момче размине.
Сиј.

Пододреднице

~ се

1. проћи један поред другога, идући свако у супротном правцу, мимоићи се. — Те су стазе тако узане да се натоварени коњи једва размину. Нен. Љ. Да не би разминуо се на путу, један с другим ... М-И Спремао се на пошту, разминувши се с њим на самим вратима. Куш. 2. а. проћи, свршити се. — Не знам како ће се то разминути. Мул. Вјештим поступком све се то може мирно разминути. Лал. б. нестати, ишчезнути. — Жалост му се размину, а весеље поврати. В 1885. размињи́вати (се), -ѝњује̄м (се) несврш. и уч. према разминути (се)

проћи један поред другога, идући свако у супротном правцу, мимоићи се.проћи, свршити се.нестати, ишчезнути.

Изворни текст (OCR)

разми́нути, ра̀змӣне̄м сврш. покр. проћи поред кога или чега, мимоићи. — Ако му кућу разминеш и од трошка га штедиш, увриједио си га. Миљ. Задржа коња да момче размине. Сиј.