ра̀змицати

размицати

размицати

том 5, стр. 379, редослед 8

1.
несврш. и уч. према размакнути, размаћи.
несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
2.
одлагати, чекати. Њ. пр. уз гл. им. размицање
пр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

~ се

несврш. и уч. према размакнути се, размаћи се

Изворни текст (OCR)

ра̀змицати, -иче̄м несврш. 1. несврш. и уч. према размакнути, размаћи. 2. одлагати, чекати. Њ. пр. уз гл. им. размицање.