Одредница

разнесен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 382

разнесен

разнесен QA: medium

Лема

разнесен

Извор

том 5, стр. 382, редослед 5

  1. 1.а.

    -ено и ра̏зне̄т), ијек. ра̀знијети, сврш. а. однети на разне стране, на разна места, пренети у разне крајеве, распространити. ~ дарове, новац, писма и др.

    ијек. — ијекавскидр. — друго
    — Јеси ли разнио оне ствари што си их донио са собом?
    О-А
    Тада је и кукуруз доспео у ЕвропV, откуд се после разнео и у друге делове света.
    Панч.
    Разнео их је живот по свету.
    Јакш. М.
  2. 1.б.

    развући на све стране, материјално упропастити односећи или расипајући ствари од вредности.

    — Узео сам, што да га пси разнесу.
    Бен.
    Хтједоше нам разнијети кућу.
    Бег.
    Ако се за кога одушевим и заљубим, разнијет ће ми све.
    Сим.
  3. 1.в.

    пронети на све стране, распричати, разгласити.

    — Разиђоше се да разнесу чудан доrађај.
    Мат.
    Дјечак је глуп, могао би још избрбљати, разнијети.
    Бен.
  4. 2.

    експлозијом срушити, дићи у ваздух, раскомадати, рашчеречити ~ ко

    — њима на репове.
    — Пристао бих да ме сутрадан разнесе граната.
    Вес.
  5. 3.

    учинити да се нешто разиђе, ишчезне, развејати, растерати.

    — Мирис колача и њено насмејано лице разнеше му страх.
    Макс.

Фразе

~ на (бабље) језике (~ по језицима) (коrа) разгласити, раструбити нешто неповољно, рђаво о некоме.

Пододреднице

~ се

разлећи се, пронети се, одјекнути. — Кад дођосмо бијелом двору, разније се лавеж паса. Видр. Стравична звоњава разнијела се испод ведрог неба. Мих

разлећи се, пронети се, одјекнути.
Изворни текст (OCR)
разнесен, -ена, -ено и ра̏зне̄т), ијек. ра̀знијети, сврш. 1. а. однети на разне стране, на разна места, пренети у разне крајеве, распространити. ~ дарове, новац, писма и др. — Јеси ли разнио оне ствари што си их донио са собом? О-А. Тада је и кукуруз доспео у ЕвропV, откуд се после разнео и у друге делове света. Панч. фиг. Разнео их је живот по свету. Јакш. М. б. развући на све стране, материјално упропастити односећи или расипајући ствари од вредности. — Узео сам, што да га пси разнесу. Бен. Хтједоше нам разнијети кућу. Бег. Ако се за кога одушевим и заљубим, разнијет ће ми све. Сим. в. пронети на све стране, распричати, разгласити. — Разиђоше се да разнесу чудан доrађај. Мат. Дјечак је глуп, могао би још избрбљати, разнијети. Бен. 2. експлозијом срушити, дићи у ваздух, раскомадати, рашчеречити ~ к0- њима на репове. — Пристао бих да ме сутрадан разнесе граната. Вес. 3. учинити да се нешто разиђе, ишчезне, развејати, растерати. — Мирис колача и њено насмејано лице разнеше му страх. Макс.