Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разно̀силац

мтом 5, стр. 384

разно̀силац

разносилац

Лема

разносилац

Извор

том 5, стр. 384, редослед 2

  1. а.

    (ген. мн. -ила̄ца̄) а. разносач (а).

    ген. — генитивмн. — множина
    — Брзојавку бијаше оставио разносилац. Цар
  2. е.

    Е.

  3. б.

    уопште онај који нешто разноси, проносилац, преносилац: ~ лажних вести.

    — Сматра иХ као разносиоце кужних клица.
    Батут
Изворни текст (OCR)
разно̀силац, -иоца м (ген. мн. -ила̄ца̄) а. разносач (а). — Брзојавку бијаше оставио разносилац. Цар Е. б. уопште онај који нешто разноси, проносилац, преносилац: ~ лажних вести. — Сматра иХ као разносиоце кужних клица. Батут.