Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разоча́рати

сврштом 5, стр. 386

разоча́рати

разочарати

Лема

разочарати

Извор

том 5, стр. 386, редослед 12

  1. —

    изазвати незадовољство због неиспуњених нада, очекивања; не оправдати нечије наде, очекивања.

    — Када те живот болно разочара ...
    Дуч.
    Разочарали бисмо свет ...
    Ћос. Д.

Пододреднице

~ се

изгубити одушевљење, веру у нешто, преварити се у надама, очекивањима. — Крешимир се мало разочарао. Кол. Интелигенција се с временом разочарала у радикалима. ОП 2

изгубити одушевљење, веру у нешто, преварити се у надама, очекивањима.
Изворни текст (OCR)
разоча́рати, -о̀ча̄ра̄м сврш. изазвати незадовољство због неиспуњених нада, очекивања; не оправдати нечије наде, очекивања. — Када те живот болно разочара ... Дуч. Разочарали бисмо свет ... Ћос. Д.