разрјеша́вати

разрјешавати

разрјешавати

том 5, стр. 389, редослед 2

—
(се) = разрешивати (се) несврш и уч. према разрешити (се).
уч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

разрјеша́вати (се) = разрешивати (се) несврш. и уч. према разрешити (се).