Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̏зузда̄но̄ст

жтом 5, стр. 391

ра̏зузда̄но̄ст

разузданост

Лема

разузданост

Извор

том 5, стр. 391, редослед 16

  1. —

    особина онога што је разуздано, распуштеност, раскалашност.

    — Насиља што је у својој разузданости починио начелник. Јакш. Ђ. Угледали су живот у највећој разузданости.
    Шов.
Изворни текст (OCR)
ра̏зузда̄но̄ст, -ости ж особина онога што је разуздано, распуштеност, раскалашност. — Насиља што је у својој разузданости починио начелник. Јакш. Ђ. Угледали су  живот у највећој разузданости. Шов.