разури́ва̄ње

разуривање

разуривање

том 5, стр. 368, редослед 24

—
гл. им. од разјуривати (се) разјури́вати (се), -у̀рује̄м (се) несврш. и уч. према разјурити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

разури́ва̄ње с гл. им. од разјуривати (се). разјури́вати (се), -у̀рује̄м (се) несврш. и уч. према разјурити (се).