разјаре́ње
разјарење
Лема
разјарење
Извор
том 5, стр. 367, редослед 13
- —
излив беса; разјареност.
— уч. према разјарити (се). Иза сваког такова разјарења пао би у гроз- НИЦV. КОз. . разјари́вати (се), -а̀рује̄м (се) несврш. и
Изворни текст (OCR)
разјаре́ње с излив беса; разјареност. — Иза сваког такова разјарења пао би у грозНИЦV. КОз. . разјари́вати (се), -а̀рује̄м (се) несврш. и уч. према разјарити (се).