разја́рити

разјарити

Лема

разјарити

Извор

том 5, стр. 367, редослед 14

1.
подстаћи дасе разбукти, распалити (ватру).
— Запалио је] ... шибицу да разјари ватру ... цигаре.
Крл.
Бијаше се ватра притајила ... но је ... слијепци пјесмама пожегу и разјаре.
Љуб.
2.
довести у стање јарости, гнева, разбеснети.
— Та ... примедба потпуно разјари старицу.
Андр. И.
Ђука ... разјари и разбјесни коње.
Коз. И.

Пододреднице

~ се

постати јаростан, разбеснети се. — Обрад се разјарио, из разрогаченог ока кануо му срдити поглед. Рад. Д. На ту ријеч разјарише се војници. Јурк. разја́снити, ра̀зја̄снӣм и разја̀снити

постати јаростан, разбеснети се.

Изворни текст (OCR)

разја́рити, ра̀зја̄рӣм сврш. 1. подстаћи дасе разбукти, распалити (ватру). — Запалио је] ... шибицу да разјари ватру ... цигаре. Крл. фиг. Бијаше се ватра притајила ... но је ... слијепци пјесмама пожегу и разјаре. Љуб. 2. довести у стање јарости, гнева, разбеснети. — Та ... примедба потпуно разјари старицу. Андр. И. Ђука ... разјари и разбјесни коње. Коз. И.