разједначивати

разједначивати

том 5, стр. 368, редослед 12

—
(се) несврш. и уч. према разједначити (се)
несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

разједначивати (се) несврш. и уч. према разједначити (се).