разједначи́ва̄ње

разједначивање

разједначивање

том 5, стр. 368, редослед 13

1.
гл. им. од разједначивати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
2.
= разједначавање (2) разједначи́вати (се), -а̀чује̄м (се) несврш. = разједначавати (се).
несврш. — несвршени глагол

Изворни текст (OCR)

разједначи́ва̄ње с 1. гл. им. од разједначивати (се). 2. = разједначавање (2). разједначи́вати (се), -а̀чује̄м (се) несврш. = разједначавати (се).