разљу́тити

разљутити

Лема

разљутити

Извор

том 5, стр. 373, редослед 17

—
довести у стање љутње, наљутити, разгневити, расрдити.
— Тиме разљутих му срце још јаче. М-И. Ова га неприлика разљути.
Шимун.

Пододреднице

~ се

запасти у љутњу, наљутити се, разгневити се, расрдити се. — На то су с разљутиле виле. НПХ. Она се разљутила и почела да им говори. Рист

запасти у љутњу, наљутити се, разгневити се, расрдити се.

Изворни текст (OCR)

разљу́тити, ра̀зљӯтӣм сврш. довести у стање љутње, наљутити, разгневити, расрдити. — Тиме разљутих му срце још јаче. М-И. Ова га неприлика разљути. Шимун.