раз

раз предл. с ген. заст. због. — Зар се онолика сила сакупила, раз Зубаца и јадних Бањана, на убаву чету одметника? Март. раз- (понекад раза-, обично испред групе сугласника; испред безвучних суглас ника рас-; испред предњонепчаних сугласникса ђ, џ, ћ, ч: раж-, раш-) префикс сложених глагола (и њихових изведеница) којима се означава 1. а. дељење, одвајање, међусобно удаљавање јединки каквог скупа или делова какве целине; ломљење, распадање, расипање чега: разагнати, разаслати, разо̄ацати, ра3- бећи се, разделити, раздвојити, растерати, разбити, разложити, растворити и сл.; разгонити, разашиљати, раздеоба итд. б. радња супротна радњи израженој основним глаголом: размрсити, разоружати, разочарати и сл. 2. а. ширење чега, увећавање обима, опсега, величине чега: разагњити, разбујати се, раздебљати се, разрасти се. б. достизање пуног интензитета неког процеса: разбуктати се, разгорети се, распричати се, рашћеретати се, ражџилитати се. 3. настанак каквог сања: разбеснити се, раздражити, разљӯтити, разболети се, разнежити се. 4. а. лишење чега, одузимање одређеног својства, права и сл.: разбаштинити, распопити, расцарити. б. ублажавање интензитета чега; прекидање или крај неког стања, уношење промене у какву средину: разблажити, разводнити, разбудити, разданити се, расВетЛити.