ра́коље̄ње

ракољење

Лема

ракољење

Извор

том 5, стр. 396, редослед 17

—
гл. им. од раколити (се) и ракољити (се) Њен.
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
ра́кољити (се), -ӣм (се) несврш. = раколити (се). — У дворишту се ракољи кокош. Јакш. М. У тријему и на гредама кокошке почеле да се ракоље и да кокодачV.

Изворни текст (OCR)

ра́коље̄ње с гл. им. од раколити (се) и ракољити (се). ра́кољити (се), -ӣм (се) несврш. = раколити (се). — У дворишту се ракољи кокош. Јакш. М. У тријему и на гредама кокошке почеле да се ракоље и да кокодачV. Њен.