ра̏ме

ра̏ме, ра̏мена с (мн. рамѐна, ген. раме́на̄) 1. анат. део тела између врата и надлактице. 2. војн оклоп на топу (за заштиту од пушчанит метака, парчади граната, бомби и сл.). Р-К Реч. Изр бацати (се) камена с рамена в. уз бацати се (изр ) ; бацити се коњу на ра мена појахати, узјахати коња, дати главу е рамена бити спреман жртвовати и жсивот, умрети, погинути за кога или што, доћ Ми (ти, му ит Д ) је на рамен глава док сам (си, је итд.) жив, носити на рамену главу бити жив, живети, од рам ена (пресу дити, одговорити и сл.) не истражујући, не размишљајући дуго, одока, отприлике (пресудити, одговорити и сл.). — Зар се тако од рамена одсеца казна? Вес. Тако ти лијепо постигну пуну једнодушност, онако од рамена. Креш ; преко рамена (погледати, рећи и сл.) с презрењем, с омаловажавањем (погледати, рећи и сл.), ~ уз ~ заједно, један уз другог, заједнички, сишла би му глава с рамена погинуо би, настрадао би, слегнути, слегати (сажети, смакнути) раменима показати покретои рамена своје мирење с насталом ситуацијом, своју немоћ или нераоложење да се она измени, у ву ћи главу у рамена покуњити се у очекивању ударца, напада.