ра̀нитељ

ранитељ

Лема

ранитељ

Извор

том 5, стр. 399, редослед 19

—
в. хранитељ ра̏нити?, -ӣм сврш. нанети, начинити коме рану.
— ко му друга ране, не сме га оставити.
Вес.
Смртно ме рани погледом.
Матош

Пододреднице

~ се

задати, начинити себи рану, задобити рану; посећи се. — Нит натјера Швабу нит се рани. Мул. Ранила се секиром. Сек

задати, начинити себи рану, задобити рану; посећи се.

Изворни текст (OCR)

ра̀нитељ в. хранитељ. ра̏нити?, -ӣм сврш. нанети, начинити коме рану. — ко му друга ране, не сме га оставити. Вес. фиг. Смртно ме рани погледом. Матош.