ранора̀нилац
раноранилац
Лема
раноранилац
Извор
том 5, стр. 400, редослед 8
- —
(ген. мн. -ла̄ца̄) онај који рани, рано устаје, ранилац.
— Негдје заштропотала кола; то раноранилац орач ... одлази у поље. Донч. Отвори се први прозор тог утра и зачу се кашаљ ... првог ранораниоца.
Изворни текст (OCR)
ранора̀нилац, -иоца м (ген. мн. -ла̄ца̄) онај који рани, рано устаје, ранилац. — Негдје заштропотала кола; то раноранилац орач ... одлази у поље. Донч. Отвори се први прозор тог утра и зачу се кашаљ ... првог ранораниоца. Дав.