ра̀сечен
расечен
Лема
расечен
Варијанте
расѐчен
Извор
том 5, стр. 405, редослед 5
- 1.
-ѐна, -ѐно) ијек. ра̀сјећи, сврш. 1. оштрим предметом (ножем, сабљом) начинити дубоку посекотину на чему или раздвојити што; секући разделити на комаде (два или више).
— Рачунам да ми је глава расјечена и преполовљена.
Расијече хљеб на два једнака дијела.
- 2.
раставити, одвојити једно од другога чим оштрим (листове у књизи и сл.). Р-К Реч.
- 3.
одредити, утврдити коме порез или друго плаћање.
— Па Арапу таин расјекао, на неђељу лијепу ђевојку и барјело вина из Видина.
Рј.
Пододреднице
уз. повр. према расећи (1). — фиг. Месец се расекао на прозору. Пола ... собе било је у сенци. Ћос. Д
Изворни текст (OCR)
ра̀сечен, -а, -о и расѐчен, -ѐна, -ѐно) ијек. ра̀сјећи, сврш. 1. оштрим предметом (ножем, сабљом) начинити дубоку посекотину на чему или раздвојити што; секући разделити на комаде (два или више). — Рачунам да ми је глава расјечена и преполовљена. Вел. Расијече хљеб на два једнака дијела. Лал. 2. раставити, одвојити једно од другога чим оштрим (листове у књизи и сл.). Р-К Реч. 3. одредити, утврдити коме порез или друго плаћање. — Па Арапу таин расјекао, на неђељу лијепу ђевојку и барјело вина из Видина. Вук Рј.