Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̀сеја̄но̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 404

ра̀сеја̄но̄ст

расејаност

Лема

расејаност

Извор

том 5, стр. 404, редослед 9

  1. —

    ијек. ра̀сија̄но̄ст, ж особина, стање онога који је расејан, растресеност.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Остаде дуго замишљен и неопазице пређе у расијаност. Десн. Он мисли у расејаности да је Нада њена кћерка.
    Макс.
Изворни текст (OCR)
ра̀сеја̄но̄ст, -ости, ијек. ра̀сија̄но̄ст, ж особина, стање онога који је расејан, растресеност. — Остаде дуго замишљен и неопазице пређе у расијаност. Десн. Он мисли у расејаности да је Нада њена кћерка. Макс.