Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̀сеја̄н

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 404

ра̀сеја̄н

расејан

Лема

расејан

Извор

том 5, стр. 404, редослед 6

  1. 1.

    ијек. ра̀сија̄н 1. трп. прид од расејати (се).

    ијек. — ијекавскитрп. прид. — трпни придев
  2. 2.

    који не може да усредсреди пажњу на нешто (на свој рад, говор, мисли, околину итд.), несређен, неприбран, растресен.

    итд. — и тако даље
    — Приметише да је ... расејана и замишљена. Ништа не упамти што јој кажу.
    Срем.
    На поздраве одвраћа поспано, расијана погледа и с нехатом.
    Куш.
Изворни текст (OCR)
ра̀сеја̄н, -а, -о, ијек. ра̀сија̄н 1. трп. прид. од расејати (се). 2. који не може да усредсреди пажњу на нешто (на свој рад, говор, мисли, околину итд.), несређен, неприбран, растресен. — Приметише да је ... расејана и замишљена. Ништа не упамти што јој кажу. Срем. На поздраве одвраћа поспано, расијана погледа и с нехатом. Куш.