Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра́сипан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 405

ра́сипан

расипан

Лема

расипан

Варијанте

ра̀сипан

Извор

том 5, стр. 405, редослед 15

  1. 1.

    који расипа, много троши, разбацује (новац, имовину).

    — Ошину очима расипног син
    Шен.
    Научио се расипном животу младић У Паризу.
    Јов. Ј.
  2. 2.

    у изразу: ~ сочиво, Лећа издубљено сочиво у коме се светлосни зраци расипају, растурају; супр. сабирни.

    супр. — супротно
Изворни текст (OCR)
ра́сипан и ра̀сипан, -пна, -пно 1. који расипа, много троши, разбацује (новац, имовину). — Ошину очима расипног син Шен. Научио се расипном животу младић У Паризу. Јов. Ј. 2. у изразу: ~ сочиво, Лећа издубљено сочиво у коме се светлосни зраци расипају, растурају; супр. сабирни.