раска̀луђерити

раскалуђерити

раскалуђерити

том 5, стр. 407, редослед 2

—
одузети коме качуђерски чин, искључити из калуђерског
реда. — Ми ћемо те раскалуђерити па вјенчати.
Рј. А.

~ се

напустити калуђерски ред. Вук Рј

Изворни текст (OCR)

раска̀луђерити, -ӣм сврш. одузети коме качуђерски чин, искључити из калуђерског реда. — Ми ћемо те раскалуђерити па вјенчати. Рј. А.