раско̀вати
расковати
Лема
расковати
Извор
том 5, стр. 410, редослед 12
- 1.
раскинути окове, ослободити окова, отковати.
— Расковаше му окове.
Бранко ... позива омладину да приступи свето ЊукОВО руци која је расковала вериге.
- 2.а.
ковањем од једног металног предмета начинити други, прековати у нешто.
— рстене сам твоје расковала.
- 2.б.
фиг, потрошити неразумно, страћити.
— Расковао је десет хиљада форината на девојке ... И на »господско пnће«.
- 3.
скинути (коњу) поткове.
— Коња прије раскују па само поткове останУ. Гур.
Пододреднице
остати без поткова (о кољу и сл.); олабавити се, расклиматати се (поткове на коњу). — Његов Зекан ... је раскован и ... већ дуље га не преже. Десн. Младић ... присуну коња уз Његовог — неку рагу ... мршавУ, раскованих потковица на копитама. Сиј
Изворни текст (OCR)
раско̀вати, ра̀скује̄м сврш. 1. раскинути окове, ослободити окова, отковати. — Расковаше му окове. Креш. фиг. Бранко ... позива омладину да приступи свето ЊукОВО руци која је расковала вериге. Ђурић. 2. а. ковањем од једног металног предмета начинити други, прековати у нешто. — рстене сам твоје расковала. НПХ. б. фиг, потрошити неразумно, страћити. — Расковао је десет хиљада форината на девојке ... И на »господско пnће«. Петр. В. 3. скинути (коњу) поткове. — Коња прије раскују па само поткове останУ. Гур.