расковр̀чати

расковрчати

Лема

расковрчати

Извор

том 5, стр. 410, редослед 14

—
покварити коврче, косе, разбарушити; фиг. направити неред, разбацати, испретурати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Учини му се
Божић
раширити се, распасти се, развалити се (слично кукурузном зрну на ватри).
— Ниси да је кућа расковрчана као послије ватре. раско́кати се, ра̀ско̄ка̄м се сврш. распуцати се на ватри (о кукурузном зрну); се нимало пролепшао ... нос ти се раскокао. Богдан. Указаше се накривљени стогови и раскокане крстине жита.
Ћоп.

Изворни текст (OCR)

расковр̀чати, -а̄м сврш. покварити коврче, косе, разбарушити; фиг. направити неред, разбацати, испретурати. — Учини му се да је кућа расковрчана као послије ватре. Божић. раско́кати се, ра̀ско̄ка̄м се сврш. распуцати се на ватри (о кукурузном зрну); фиг. раширити се, распасти се, развалити се (слично кукурузном зрну на ватри). — Ниси се нимало пролепшао ... нос ти се раскокао. Богдан. Указаше се накривљени стогови и раскокане крстине жита. Ћоп.