Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра́скол

мтом 5, стр. 410

ра́скол

раскол QA: medium

Стална адреса

Лема

раскол

Извор

том 5, стр. 410, редослед 17

  1. 1.

    расцеп, раздор.

    — Својом изјавом изазивље у странци ... раскол.
    Нех.
    После те револуције ... устанци подјармљених; и опет раскол света.
    Сек.
  2. 2.а.

    цркв. прекид црквених односа између Рима и Цариграда у IХ ст.

    history
    цркв. — црквеноист. — историјски, историјаст. — столеће
    — Поћи ће они од црквеног раскола својим путовима.
    Комб.
  3. 2.б.

    одвајање од цркве због неслагања с неким црквеним прописима, шизма.

    с — средњи род
    — Откако се Фоцијев раскол догодио, већина Хрвата остаде уз римску црквУ. 1авл. раско́лати се, ра̀ско̄ла̄м се сврш. раширити се у облику кола, круга.
    — Румен се раскола по истоку, те сунце помоли своје сјајно лице.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
ра́скол м 1. расцеп, раздор. — Својом изјавом изазивље у странци ... раскол. Нех. После те револуције ... устанци подјармљених; и опет раскол света. Сек. 2. цркв. ист. а. прекид црквених односа између Рима и Цариграда у IХ ст. — Поћи ће они од црквеног раскола својим путовима. Комб. б. одвајање од цркве због неслагања с неким црквеним прописима, шизма. — Откако се Фоцијев раскол догодио, већина Хрвата остаде уз римску црквУ. 1авл. раско́лати се, ра̀ско̄ла̄м се сврш. раширити се у облику кола, круга. — Румен се раскола по истоку, те сунце помоли своје сјајно лице. Мат.