раско̀мусити
раскомусити
Лема
раскомусити
Извор
том 5, стр. 411, редослед 19
- —
разврћи, оделити, одвојити.
dialectal— Раскомусило их ту, наредио обербаша патроле, али Јуриша не слуШа.
Пододреднице
разићи се, одвојити се. — Кад друга није, ми ћемо се раскомусити, па свак себи. Рј. А
Изворни текст (OCR)
раско̀мусити, -ӣм сврш. покр. разврћи, оделити, одвојити. — Раскомусило их ту, наредио обербаша патроле, али Јуриша не слуШа. В 1885.