раску́бати
раскубати
Лема
раскубати
Извор
том 5, стр. 416, редослед 6
- —
в. раскупсти
— И његова земља ће]... доћи до тога да је раскубају манастирски ђаци и игумани.
Пододреднице
в. раскупсти се. — Примијети да је авлија пуна свијета који се раскуба. Лоп. ра̀скубити (се), -ӣм (се) сврш. в. раскупсти (се). Р-К Реч.; Деан. Рј
Изворни текст (OCR)
раску́бати, ра̀скӯба̄м сврш. в. раскупсти. — И његова земља ће]... доћи до тога да је раскубају манастирски ђаци и игумани. Ств. 1948.