раску́псти
раскупсти
Лема
раскупсти
Извор
том 5, стр. 416, редослед 23
- —
растргнути размаћи, развући.
— Свега ме раскубао. Матош. Ђаволи му душину раскубли!
Пси их послије раскубу и по њивама се растура у кости. ал.
Пододреднице
распасти се, растргнути се; размаћи се. — Брат ти се раскубе од посла. Лоп
Изворни текст (OCR)
раску́псти, -ку́бе̄м сврш. растргнути; размаћи, развући. — Свега ме раскубао. Матош. Ђаволи му душину раскубли! Љуб. Пси их послије раскубу и по њивама се растура у кости. ал.